Kockarska prevara

Jedan od muškaraca, Hrvat Niko Tosa pažljivo je pogledao stolove. Tosa je već dolazio u ovaj kazino i odlazio sa dobicima od više hiljada funti. Iako sumnjiv, obezbeđenje nije moglo da nađe nijedan dokaz da je varao.

Te noći Tosa je izabrao jedan sto, malo izdvojen od ostalih, za kojim su mu se pridružili njegovi kompanjoni – srpski biznismen sa podočnjacima Nenad Marjanović i izblajhana Mađarica Livija Pilisi. Trojka je kupila čipove i počela sa igrom.

Balkanska prevara

Iako su bili za izdvojenim stolom, njihov način igre ih je razlikovao od ostalih, piše “Blumberg”. Kada bi krupije zavrteo lopticu, neobična trojka bi sačekala šest do sedam sekundi i onda brzo postavila svoje opklade. Kretali su se brzo i usklađeno. Nekad bi gubili ali su mahom dobijali, i to ogromne količine novca. No, ono što je bilo neobično kod njih je mirnoća sa kojom su primali i poraze i dobitke. Nisu reagovali.

U jednom trenutku, Marjanović je bacio 10.000 funti u žetonima i dokono pogledao u stranu dok je loptica skakutala oko numerisanih džepova. Nije čak ni gledao kada je sletela i izgubio je. Već je odlazio u pravcu bara.

Problem nije bio u pola miliona funti dobitka. Igrači su rutinski zarađivali nekoliko miliona funti za noć i odlazili noseći firmirane torbe pune keša. Problem je bio način na koji su ovo troje pobeđivali: dosledno, u stotinama rundi.

“Praktično je nemoguće predvideti broj koji će se pojaviti”, jednom je napisao Stiven Hoking o ruletu. “U suprotnom bi fizičari zaradili bogatstvo u kockarnicama. Igra je osmišljena da bude nasumična; haos, elegantno prikazan kružnim pokretima”.

Niko Tosa i njegova ekipa su u nekoliko navrata “opelješili” Ric za 1,3 miliona funti i najavili su gazdama da planiraju da se vrate sutradan.

Uznemirene gazde u Ricu izrešetale su osoblje, rastavili svaki točak za rulet, pozvali policiju i advokate, a britanski tabloidi saznali su za neobično “srećnu” trojku. Istraga ništa nije otkrila, a “Miror” je u svojoj priči bombastično tvrdio da su Tosa i drugari koristili “lasersku napravu” skrivenu u telefonu sa mikrokompjuterom kojim su “štelovali” točak.

Tosa, Marjanović i Pilisi su se te noći vratili u Ric, kao što su i obećali. Ovog puta odvedeni su u privatnu sobu gde ih je čekao odred londonske Metropoliten policije. Policajac ih je ljubazno obavestio da su uhapšeni zbog sumnje na “obmanu” i odveo na razgovor u obližnju policijsku stanicu. U međuvremenu su im cipele i odeća pretraženi i ništa nije pronađeno.

Tosa i njegovi saputnici su reagovali na hapšenje sa istom nadrealnom smirenošću koju su pokazali za ruletom. U stanici su ispitivani odvojeno uz prisustvo prevodioca. Tosa je odbijao da odgovara na pitanja.

Marjanović je bio pričljiviji, ali isto toliko nekooperativan. Tvrdio je da je profesionalni kockar i da je toliko vešt da može da dobija 70 odsto vremena. Samo je “samodisciplina” ograničavala njegov profit, rekao je. Obojica su negirali da koriste bilo kakvu vrstu računara.

Pilisi, za koju se činilo da je u emotivnoj vezi sa Marjanovićem, bila je isto tako teška za saradnju. Kada su joj pokazali snimak Marjanovića kako igra u Ricu, detektivka joj je rekla: “To je tvoj dečko koji je osvojio pola miliona funti. To je kao dobitak na lutriji. Ne pokazujete nikakve emocije.” Pilisi je slegnula ramenima. “Pa šta?” odgovorila je.

Policija je zaplenila četiri mobilna telefona i mini kompjuterski uređaj “palmpajlot”, koji su odneti na analizu. Pretražujući hotelske sobe grupe, policajci su pronašli nekoliko stotina hiljada funti i spisak kazina označenih simbolima: kvačicama, krstićima, plusevima i minusima. Odeljenje Meta za pranje novca preuzelo je istragu. U međuvremenu, policija je ovlastila Ric da obustavi isplatu Tosinih i Marjanovićevih dobitaka, tako da nisu mogli da uzmu novac iz kazina i pobegnu.